Gde je to autor video evropsku plavu zastavu sa 27 zutih zvezdica?
Preporuke:
0
0
2
subota, 13 jun 2009 20:15
Aleksandar
U cetvrtom delu teksta autor iznosi iskrivljenu interpretaciju politike Poljske u medjuratnom periodu.Spomenucu samo par stvari.
Trebalo bi malo vise napisati o sporazumu o neagresiji koji je Poljska potpisala sa hitlerovskom Nemackom na pocetku 1934 godine, a ne stavljati u kontekst pakta Ribentrop-Molotov, jos gore sugerisati slicnost karaktera tih sporazuma. Pilsudski nije osvajao nemacke zemlje na zapadu, bili su i ustanci i plebisciti nakon prvog svetskog rata, takodje na Sljonsku, a velik deo poljskih zemalja je ostao izmedju dva rata pod vlascu Nemaca. Zasto se autor ne osvrne na besomucnu germanizaciju koju je provodila Pruska, kasnije Nemacko Carstvo na zemljama otetim od Poljske od 1772 godine?
Problem s Tesinom ima svoju istoriju, koja se takodje pojednostavljeno prikazuje. Zasto autor ne napise o ceskoj politici prema Poljskoj u leto 1920, kad je Crvena Armija krenula na Varsavu. A jos je iskrivljenija sugestija o savezu Nemacke, Madjarske i Poljske! sa svrhom komadanja Cehoslovacke...
A SSSR nije jos postojao u vreme Sporazuma u Rigi 1921, kako bi se moglo zakljuciti iz teksta.
Cinjenice mogu da se nepostuju, ako autoru nije stalo do njih. I pitam se, gde je to autor video plavu evropsku zastavu s 27! zutih u krug slozenih zvezdica?
Preporuke:
0
0
3
subota, 13 jun 2009 21:24
hiprborejac
Hvala za podsećanje.. gimnazija je tako daleko.
I ne samo podsećanje , mnogo toga se desilo za zadnjih 30-ak godina ,neophodno je tumačenje.
Ne znam kojom vrstom istorije se bavite ali bih jako voleo da čujem ovako postavljenu priču o kreiranju pokrajina u Srbiji.
Mislim da ne bih bio jedini koji bi vam bio duboko zahvalan.
O zastavi .. ovoliko
"Više nego upadljivo bilo je, međutim, odsustvo plave zastave sa dvadeset sedam, u krug raspoređenih zlatnožutih zvezdica!"
Ili sam opet nešto propustio..
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 14 jun 2009 03:12
Marko
Odličan članak. Tako relevantan. Kao da nije pisan o događajima od pre 80-100 godina, već o aktuelnim, gde ondašnje žrtve (Češka, pa potom i Poljska) pomažu u ponovnom čerečenju ondašnje i današnje Srbije. Žalosno je što se istorija ponavlja i što Srbija opet nema onakvu vlast koja bi bila u stanju da se nosi sa sudbonosnim događajima koju si pred nama. `18. je to bio megalomanski kralj prevaren od Hrvata, `89. čovek koji je sve bio u stanju da uradi osim da brani Srbe da bi ostao na vlasti, a danas amorfna masa u kojoj ništa ne uspeva osim mržnje prema Srbiji i Srbima.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 14 jun 2009 12:15
Rodoljub
Veliko hvala autoru. Iako sam većinu ovih istorijskih događaja već pretohno upoznao, sa uživanjem sam pročitao ovu svežu "euro-kompilaciju"!
Zameram samo, ali ne previše(očigledno neophodno) skakanje unutar teksta po godinama kao sa šahovskim skakačem.
Zamerke ostalih komentatora neću da podržim, jer istorija nije potpuno egzaktna nauka, pa istoričari imaju pravo da pokušaju da osvetle događaje svojom "lampom".
A što se zastave tiče, mislim da je autor bio ironičan, jer svih 27+ članica nikada neće biti na njoj, a ni mi... nikada. Jer zvezdice ne predstavljaju države:
http://en.wikipedia.org/wiki/Flag_of_Europe
Za trenutak sam se gotovo uplašio da ćete zaboraviti na dato obećanje da bolje opišete "rad" ser Makindera, za koga nisam dosada čuo, jer doskora nisam bio previše zainteresovan za istoriju južne ruske teritorije.
Finalno, konstatovao sam u članku desetak autorovih ličnih komentara i paralela, koje su fino umotane u ostatak teksta. Zbog njih smatram ovo čitanje lepo provedenim nedeljnim prepodnevom!
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 14 jun 2009 16:38
OKVIR
Clanak je dobro ukazao - na opste okolnosti - kroz interpretaciju nekih vaznih dogadjaja do danas a koje se ticu
BITNOG.
Bez takvog opsteg sagledavanja nije moguce shvatiti zasto nam se sve ovo desilo u zadnjih dvadesetak godina (svakako i ranije).
Bas zbog sagledavanja opstih okolnosti, ja sam duboko uveren da bi mi Srbi prosli isto da je bio na vlasti Z. DJindjic, u ono vreme kad je bio na vlasti S. Milosevic.
Otimanje Kosova je dokaz toga.
Rusija jest bila "u centru igre" u dvadesetom veku (prirodni potencijali i pozicija ali i vlastite slabosti),ali je interesantno da je to ostala i dalje, pa skoro kao da nema "TN" potencijale - koji bi primirili svakog razumnog.
To jest najozbiljniji problem danas. To SKAKANJE sa bombama oko vrata.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 14 jun 2009 17:55
Velizar Bajić
Ovo je fenomenalno. EU, ovakvoj kakva je sada, autor drži opelo, a naši evroljubi broje zvezde!
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 15 jun 2009 10:08
simonida
šteta, ovo se ne uči na fakultetu za psihologiju!ne verujem ni da su opskrbljeni znanjem ni nekoliko savetnika koji su zaduženi za raznorodne aktivnosti a najčešće: kako leći na rudu a da se vlasi ne dosete.drago mi je da sam izdržala do kraja, da sam obnovila neka znanja a najradija sam zbog novostačenih!no, nadam se da će mi i autor ovog teksta, kojeg inače i lično znam, odgovoriti kao i aleksandar, da li bi se moglo naći, odrediti vremenski kada je počela ta otvorena mržnja među najbliskijim narodima:slovacima, česima, ukraincima, poljaciam sa jedne strane i rusije sa druge? da li je moguće, jer to je u suštini JEDNORODAN NAROD,da taj raskol,rascep,datira od vremena sv. bonifacija, odnosno krvavog KRŠTENjA PAGANA gde nalazimo i prve podatke 1/3 koju jako dobro znamo jer je već toliko puta isprobana i na našem narodu u dvadesetom veku!da li je ta mržnja unesena da predstavlja, u suštini, pokretač i zamajac svih daljih aspiracija kada je u pitanju GOLEMI SLOVENSKI PROSTOR kao i fundament raznih kartografa i novopisaca novih geografija.jer, sve proističe iz nečeg, uvek ima nešto, a to je aleksandar PRIMETIO, DA NEDOSTAJE U LANCU informacija!da li je taj rascep rađen po principu koji je kasnije prihvaćen, od nama najbližeg naroda, ali samo verski drugačijeg okrenutog?
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 15 jun 2009 13:55
antoanella
meni se naročito svidža što mogu iѕvuči više ѕaknjučaka kao: da Srbi nisu u ѕnatnijoj mjeri ućestvovali u svojoj historiji, odnosno, na neki naćin su ućestvovali iako nisu toga bili svjestni, več drugi bilisu svijestniji njig nego oni sami sebe. srbe iѕmislili su rusi, da se boru protivu turske,ali su im engleѕi i francuѕi tu ideju preoteli da bi ih spriečili preko bugara da skroѕ ovladaiu Balkanom, paijako engleѕi nisu bili skroѕ protvu turaka, pa je tako iѕmišnjena ta srpska nacija, koja istorijski nije dokaѕana. isto tako britanija upravu bilaje što je dopustila da Rusi i njemci među sebe pobiju se, jer nije bila skroѕ poavetala da se miješa među njigove ludačke ideologije. i što svako moli engleѕe da umiješau se, a oni nemogu svakome pomoči jer nijesu kadri, nije za čuditi se.Takodžer odavde možese vidjeti da ni rusi nikom neče pomoči ako nemaju svoj interes, kao napr. madžarima, ili recimo Srbima. Isto tako jedan ѕaključak da njemci upravo bilisu što su ѕa ove slovenske narode rekli da su neistorijski, jer kao pod tačkom jedan, nije su se miješali oni mnogo u svojoj istoriji, kao ni srbi. poѕdrav iѕ sutomora :)))
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 15 jun 2009 14:14
Tatijana
Draga Simonida, vekovima je slovenski narod učen da su praštanje i trpljenje vrhunske vrline, a da je ponosno suprotstavljanje nepravdi detinjasta budalaština. Bitno je samo biti živ i imati od čega da se živi, a ostalo je, je l` tako, viša sila. Bajka za laku noć razumu i istini i jedno veliko dobar dan propasti.
Gospodin Kalabić je na 48 stana dao prikaz jednog veka, pišući o tajnim, polutajnim a uglavnom neprijateljskim savezima i njihovim planovima i namerama prema slovenskom narodu. Neverovatna je činjenica da jedan tako veliki narod proliva sopstvenu krv po svojoj zemlji zarad nekog drugog. Vekovima. Protiv sebe. Protiv prirode.
Govore da je bolje pridružiti se nekome ako je nemoguće pobediti. Nije poenta pobediti. Da je to toliko bitno, ne bi istorija veličala one koji su imali hrabrosti da se suprotstave svakom zlu, dostojanstveno i časno.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 15 jun 2009 15:14
Vasilije Kleftakis
Mal` te ne na svakoj strani izbija autorova (opravdana, ali ipak ipak malo prejaka doza) odbojnost prema Velikoj Britaniji i njenoj politici. Ali, u ovako ozbiljnom tekstu ima i malih, ali i velikih šlampavosti. Evo samo dve: komandant ruske „Bele Armije“, sahranjen u Beogradu , 1928g., nije se zvao general VrangeRl. Ono R je suvišno: treba Vrangel. Dobro, to je sitnica – možda i štamparska greška. Ali, sada dolazi i „krupnica“: autor ponavljano govori o britansko-nemačkom Navalnom paktu iz 1935.godine. Navalnom? Na koga je to trebalo navaliti? Zaista je nedopustivo da autor (pretpostavljam – istoričar?) Anglo-German Naval Treaty (anglo-nemački pomorski ugovor) navodi kao „navalni“! On opširno govori i o još uvek nepotpuno razjašnjenom ubistvu kralja Aleksandra, 1934.g., o ulozi Musolinija, o Hitleru, nedovoljno organizovanom francuskom obezbeđenju, a ne pominje ulogu sovjetske obaveštajne službe, koja je 1933/1934 g. u Beogradu, pod maskom noćnog kluba „Petit Paris” ( današnji „Mali Pariz“) aktivno pratila kretanje i sve pripreme kralja Aleksandra za posetu Francuskoj (a nije uopšte isključeno da rezultate nije dostavljala i ustašama; postojala je, uostalom, saradnja sovjetske obaveštajne službe sa njima) – je je SSSR na kralja Aeksandra gledao kao na svog krvnog neprijatelja. Sovjetsku ulogu u španskom Građanskom ratu, autor minimizuje, a naglašava antifašizam SSSR-a, ispravno podvlačeći njegove strahovite ljudske žrtve u 2. Sv. ratu. Ali, on zanemaruje činjenicu da je do napada Nemačke na SSSR, među njima vladala kako privredna, tako i vojna saradnja, kao i da bez tog napada antifašizam SSSR-a ne bi baš bio jako vidljiv. Mislim, takođe, da je autor previše fasciniran simbolikom istorijskih datuma koju neprestano podvlači, kao i da mu ceo onaj preopširni istorijski izlet - poglavlja I – XXII : (73593slovnih znakova!) uopšte nije bio neophodan da iznese ono što je i hteo da kaže: poglavlja XXIII- XXV (14552 slovnih znakova). To bi bilo dovoljno i doprinelo bi lakšoj čitljivosti.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 15 jun 2009 18:21
simonida
TATIJANA, hvala da ste se javili ali mi niste pomogli u pitanju koje sam postavila gospodi, mada ga znam!znajući g-dina kalabića i ne očekujem odgovor ali možda se javi ALEKSANDAR!
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 15 jun 2009 20:42
Aleksandar
Nesumnjivo je da je projekat Evrope od Atlantika do Urala(Vladivostoka) bliži interesu Srba od širenja postojećeg projekta evroatlantske Evrope. Pitanje je koliko možemo da čekamo na takvu promenu - ako do nje uopšte i dođe. Taj projekat bi rešio i pitanje podela koja postoji među slovenskim narodima, ali teško je videti u takvom rešenju delovanje neke od slovenskih ideja. Podela među Slovenima ima najviše veze sa nekadašnjim pripadanjem latinskom i viѕantijskom kulturnom krugu. Sa postojećom podelom u slovenskom prostoru mržnja nema nikakve veze - Česi, Slovaci, Ukrajinci i Poljaci ne mrze Ruse. Ne kažem da među Slovenima nema par mesta gde može da se govori o postojećoj mržnji, ali veže se ona više s potrebom skrivanja zločina počinjenih od ekstremnih organizacija pre svega u drugom svetskom ratu, koje autor spominje u svojem radu.
Slovenski narod ne postoji, postoje slovenski narodi sa različitim istorijama i kulturama. Potrebna je ideja da poveže srodne narode, nažalost Sloveni nisu uspeli da je iznedre. Najglasnija među njima - panslavizam bio je jedino maska za rusku imperijalnu ideju. Poljska je možda i mogla u prvom koraku da okupi zapadne Slovene, ali su je Prusi i Rusi Katarine Velike uništili na kraju osamnaestog veka.
Ako vidite nekoga da nešto vuče, nosi, vozi u Irskoj ili Ujedinjenom Kraljevstvu (barem je tako bilo pre krize) slobodno progovorite na ruskom ili poljskom...
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 15 jun 2009 21:30
Dragan
Bravo velemajstore! Odlično poznavanje istorijskih i politikoloških činjenica si upotpunio velikim literarnim talentom. Čitao sam tvoju knjigu o emigraciji koja me je ushitila.
Srdačan pozdrav za Radovana.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 16 jun 2009 00:24
m. -ić
Izuzetno zanimljiv članak. Zahvaljujem autoru i molim ga da nastavi kao i do sada, hrabro i čvrsto. Možda samo, kada bi se njegovi članci pojavljivali malo češće, ali neka, dobro je i ovako. Hvala još jednom.
Preporuke:
0
0
16
utorak, 16 jun 2009 09:29
simonida
ALEKSANDAR, mislila sam da ćete zaći malo dublje, zaroniti i , možda, što da ne , dodirnuti dno. no, ostali ste na površinu,mada Vi niste uopšte krivi jer sam ja Vama dala,umislila, nešto šta Vi ne posedujete!vidim da ne poznajete staru istoriju čim govorite da ne postoji jedan narod, koji je mnogo kasnije nazvan SLOVENSKI!i u svetim i starim knjigama se govori o Jafetovim potomcima koji su označeni kao ARIJEVSKI NARODI i gle čuda tamo se pomilju tri NARODA: NEMCI,PERSIJANCI i srbi!
Preporuke:
0
0
17
utorak, 16 jun 2009 14:16
Aleksić
U ovom tekstu ima još jedna greška. Ne kaže se Ćana (grof), već Ćano.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 16 jun 2009 18:52
Steva Nadrljanski
I nije "Vrangler" (to su farmerke), već Vrangel.
Preporuke:
0
0
19
sreda, 17 jun 2009 09:25
RatkoV.
@Vasilije Kleftakis Gospodine Vasilije,
Začuđujuća je bizarnost vašeg komentara jedne briljantne studije, autora g. Kalabića, koja se u odsustvu argumenata svela na intelektualno skupljanje trunja u vidu brojanja slovnih znakova u nekoliko poglavlja. Eto, u vašem razvodnjenom osvrtu na ovaj sjajan tekst, ima 1986 karaktera, ali ni sa novih dva miliona ne možete zaseniti mračne činjenice vezane za viševekovnu raskrsnicu planetarnog zla - London.
Da li ste u stanju osporiti činjenicama bar jedan stav naveden u tekstu g. Kalabića? Niste!
Upravo zato, vi i neki drugi, i reagujete na ovo izuzetno raskrinkavanje Sotone po matrici beogradskih mondijalista čipovanih u Pečuju i Budimpešti, Garmišpartenkirhenu,Beču....
Gospodine Vasilije,
Možda vam nisu rekli, a i možda ste pobegli sa časa kada se to učilo:
-Sunce izlazi na ISTOKU! Ko vam je drugačije rekao, taj vas je slagao.
p.s.
Pročitajte još jednom:
"Prag evropskog partnerstva i ruskog strpljenja"
Preporuke:
0
0
20
sreda, 17 jun 2009 17:25
Mirjana
Odvažno i sjajno, gospodine Kalabiću!
Ovom tematikom trebalo bi da se bave institucije u državi Srbiji, poput SANU,ako još uvek postoje (s obzirom da se glas iz njih ne čuje).
Zato,Vama neizmerno hvala!
Bog Vam pomogao!
Preporuke:
0
0
21
sreda, 17 jun 2009 17:57
Vasilije Kleftakis
@RatkoV: Veoma mi je žao što moj komentar ne odgovara Vašem ukusu. Ja nisam ni pokušao da zasenjujem činjenicu da je politika Londona, što`no rekoste „izvor planetarnog zla“, jer se sa tim gledištem dobrim delom slažem. Ostajem pri tvrdnji da je autoru, za koga prvi put čujem i kome priznajem ozbiljnost/značaj teksta, ipak bila dovoljna jedna šestina prostora – drugim rečima da je preopširan.. Njegove greške, koje sam samo delom nabrajao – stoje. Mislim da je Vaša tvrdnja „Sunce izlazi na ISTOKU“ ipak samo metafora – to se nije učilo na časovima geografije, već onima iz političke indoktrinacije, sa kojih bih ja voleo da sam bežao – ali nisam se usuđivao, i bio sam prinućen da na njima ćutke patim. Odgovoriću drugom metaforom: „ Sunce je na ISTOKU odavno zašlo.“ Da objasnim: zašlo je 15. novembra 1920.g., kada se poslednji brod evakuacije trupa Dobrovoljačke Armije Juga Rusije, pod komandom generala barona Petra Nikolajeviča Vrangela, sa masom civilnih izbeglica otisnuo sa obala Krima na put bez povratka, odnevši sa sobom veliki deo onog najboljeg što je u toj zemlji bilo. Od tada je na tom Vašem ISTOKU zavladala višedecenijska pomrčina. Mnogima se danas čini da se tamo sunce ponovo rađa. Mada u tom pogledu ostajem skeptičan, ipak bih voleo da nisam u pravu.
Preporuke:
0
0
22
sreda, 17 jun 2009 21:50
Aleksandar
Mislim da je rad u celini zanimljiv i dobro napisan, što ne znači da ne treba predstaviti zapažanja i primedbe, koja su proizašla iz zaista nevelikih grešaka, ili opet iz svojeg viđenja istorijskih događanja od strane komentatora. Autor takođe može iskoristiti komentare za sitne ispravke, gde je to potrebno.
Ovo što pišem pripada pre u drugu grupu. Kada u 23. poglavlju autor spominje o povratku Mekindera u London, piše da je predložio da se stvori "antiboljševička, to jest antiruska" alijansa od Ukrajine i kavkaskih država. Kako boljševizam smatram za antiruski i neruski, spotakao sam se o tu formulaciju.
I jedna zanimljivost, pošto se tekst okreće oko Praga i Rusije. Tragedija boljševičke revolucije ima svoj odraz i u oslobađanju čehoslovačke prestonice u maju 1945. godine. Prema Vladislavu Andersu grad su od nemačkih esesovaca na poziv Čehoslovačkog nacionalnog saveta oslobodili Rusi generala Bunjačenka, deo vojske generala Vlasova, koja je bila stvorena od sovjetskih vojnika u nemačkom zarobljeništvu sa ciljem borbe protiv Crvene armije. Iako radosno pozdravljeni od Pražana vlasovljevci su morali da napuste grad (da beže) jer je nisu smeli da sačekaju dolazak Crvene armije.
Preporuke:
0
0
23
petak, 19 jun 2009 12:39
Mihajlo Sučević
Antologijska demontaža zvanične istorije. Bravo za autora i NSPM!
.jpg)
Trebalo bi malo vise napisati o sporazumu o neagresiji koji je Poljska potpisala sa hitlerovskom Nemackom na pocetku 1934 godine, a ne stavljati u kontekst pakta Ribentrop-Molotov, jos gore sugerisati slicnost karaktera tih sporazuma. Pilsudski nije osvajao nemacke zemlje na zapadu, bili su i ustanci i plebisciti nakon prvog svetskog rata, takodje na Sljonsku, a velik deo poljskih zemalja je ostao izmedju dva rata pod vlascu Nemaca. Zasto se autor ne osvrne na besomucnu germanizaciju koju je provodila Pruska, kasnije Nemacko Carstvo na zemljama otetim od Poljske od 1772 godine?
Problem s Tesinom ima svoju istoriju, koja se takodje pojednostavljeno prikazuje. Zasto autor ne napise o ceskoj politici prema Poljskoj u leto 1920, kad je Crvena Armija krenula na Varsavu. A jos je iskrivljenija sugestija o savezu Nemacke, Madjarske i Poljske! sa svrhom komadanja Cehoslovacke...
A SSSR nije jos postojao u vreme Sporazuma u Rigi 1921, kako bi se moglo zakljuciti iz teksta.
Cinjenice mogu da se nepostuju, ako autoru nije stalo do njih. I pitam se, gde je to autor video plavu evropsku zastavu s 27! zutih u krug slozenih zvezdica?
I ne samo podsećanje , mnogo toga se desilo za zadnjih 30-ak godina ,neophodno je tumačenje.
Ne znam kojom vrstom istorije se bavite ali bih jako voleo da čujem ovako postavljenu priču o kreiranju pokrajina u Srbiji.
Mislim da ne bih bio jedini koji bi vam bio duboko zahvalan.
O zastavi .. ovoliko
"Više nego upadljivo bilo je, međutim, odsustvo plave zastave sa dvadeset sedam, u krug raspoređenih zlatnožutih zvezdica!"
Ili sam opet nešto propustio..
Zameram samo, ali ne previše(očigledno neophodno) skakanje unutar teksta po godinama kao sa šahovskim skakačem.
Zamerke ostalih komentatora neću da podržim, jer istorija nije potpuno egzaktna nauka, pa istoričari imaju pravo da pokušaju da osvetle događaje svojom "lampom".
A što se zastave tiče, mislim da je autor bio ironičan, jer svih 27+ članica nikada neće biti na njoj, a ni mi... nikada. Jer zvezdice ne predstavljaju države:
http://en.wikipedia.org/wiki/Flag_of_Europe
Za trenutak sam se gotovo uplašio da ćete zaboraviti na dato obećanje da bolje opišete "rad" ser Makindera, za koga nisam dosada čuo, jer doskora nisam bio previše zainteresovan za istoriju južne ruske teritorije.
Finalno, konstatovao sam u članku desetak autorovih ličnih komentara i paralela, koje su fino umotane u ostatak teksta. Zbog njih smatram ovo čitanje lepo provedenim nedeljnim prepodnevom!
BITNOG.
Bez takvog opsteg sagledavanja nije moguce shvatiti zasto nam se sve ovo desilo u zadnjih dvadesetak godina (svakako i ranije).
Bas zbog sagledavanja opstih okolnosti, ja sam duboko uveren da bi mi Srbi prosli isto da je bio na vlasti Z. DJindjic, u ono vreme kad je bio na vlasti S. Milosevic.
Otimanje Kosova je dokaz toga.
Rusija jest bila "u centru igre" u dvadesetom veku (prirodni potencijali i pozicija ali i vlastite slabosti),ali je interesantno da je to ostala i dalje, pa skoro kao da nema "TN" potencijale - koji bi primirili svakog razumnog.
To jest najozbiljniji problem danas. To SKAKANJE sa bombama oko vrata.
Gospodin Kalabić je na 48 stana dao prikaz jednog veka, pišući o tajnim, polutajnim a uglavnom neprijateljskim savezima i njihovim planovima i namerama prema slovenskom narodu. Neverovatna je činjenica da jedan tako veliki narod proliva sopstvenu krv po svojoj zemlji zarad nekog drugog. Vekovima. Protiv sebe. Protiv prirode.
Govore da je bolje pridružiti se nekome ako je nemoguće pobediti. Nije poenta pobediti. Da je to toliko bitno, ne bi istorija veličala one koji su imali hrabrosti da se suprotstave svakom zlu, dostojanstveno i časno.
Slovenski narod ne postoji, postoje slovenski narodi sa različitim istorijama i kulturama. Potrebna je ideja da poveže srodne narode, nažalost Sloveni nisu uspeli da je iznedre. Najglasnija među njima - panslavizam bio je jedino maska za rusku imperijalnu ideju. Poljska je možda i mogla u prvom koraku da okupi zapadne Slovene, ali su je Prusi i Rusi Katarine Velike uništili na kraju osamnaestog veka.
Ako vidite nekoga da nešto vuče, nosi, vozi u Irskoj ili Ujedinjenom Kraljevstvu (barem je tako bilo pre krize) slobodno progovorite na ruskom ili poljskom...
Srdačan pozdrav za Radovana.
Gospodine Vasilije,
Začuđujuća je bizarnost vašeg komentara jedne briljantne studije, autora g. Kalabića, koja se u odsustvu argumenata svela na intelektualno skupljanje trunja u vidu brojanja slovnih znakova u nekoliko poglavlja. Eto, u vašem razvodnjenom osvrtu na ovaj sjajan tekst, ima 1986 karaktera, ali ni sa novih dva miliona ne možete zaseniti mračne činjenice vezane za viševekovnu raskrsnicu planetarnog zla - London.
Da li ste u stanju osporiti činjenicama bar jedan stav naveden u tekstu g. Kalabića? Niste!
Upravo zato, vi i neki drugi, i reagujete na ovo izuzetno raskrinkavanje Sotone po matrici beogradskih mondijalista čipovanih u Pečuju i Budimpešti, Garmišpartenkirhenu,Beču....
Gospodine Vasilije,
Možda vam nisu rekli, a i možda ste pobegli sa časa kada se to učilo:
-Sunce izlazi na ISTOKU!
Ko vam je drugačije rekao, taj vas je slagao.
p.s.
Pročitajte još jednom:
"Prag evropskog partnerstva i ruskog strpljenja"
Ovom tematikom trebalo bi da se bave institucije u državi Srbiji, poput SANU,ako još uvek postoje (s obzirom da se glas iz njih ne čuje).
Zato,Vama neizmerno hvala!
Bog Vam pomogao!
Ovo što pišem pripada pre u drugu grupu. Kada u 23. poglavlju autor spominje o povratku Mekindera u London, piše da je predložio da se stvori "antiboljševička, to jest antiruska" alijansa od Ukrajine i kavkaskih država. Kako boljševizam smatram za antiruski i neruski, spotakao sam se o tu formulaciju.
I jedna zanimljivost, pošto se tekst okreće oko Praga i Rusije. Tragedija boljševičke revolucije ima svoj odraz i u oslobađanju čehoslovačke prestonice u maju 1945. godine. Prema Vladislavu Andersu grad su od nemačkih esesovaca na poziv Čehoslovačkog nacionalnog saveta oslobodili Rusi generala Bunjačenka, deo vojske generala Vlasova, koja je bila stvorena od sovjetskih vojnika u nemačkom zarobljeništvu sa ciljem borbe protiv Crvene armije. Iako radosno pozdravljeni od Pražana vlasovljevci su morali da napuste grad (da beže) jer je nisu smeli da sačekaju dolazak Crvene armije.